ja grizem nokte iz dana u dan, šizim, ludim, čekam, do novog filma i knjigo-nastavka (kad već govorimo o novim nastavcima) - izgrist ću prste do članaka majkemi ;0)) ne mogu čekati! ne mogu! ne ne i ne!
dajte mi Alana, sad i odmah! pronto!
inače će me strefit kardiovaskularni zastoj ;D
(neki dan opet blejila ko tele u
Razum i osjećaje, samo njega radi ;D ah, mi bolesnice)
post za Dragutina sam obrisala jer je NEMOGUĆE popraviti tipfeler u naslovu... pa ne bi pljuvo (i hvala nepotpisanome na upozorenju, nisam zbog njega pobrisala post)
Ovaj micek je jedini ostao od onih koje nam je maca beskućnica donijela pred vrata. I njega je kao neki susjed uzeo, ali se mali vrag vraća k nama i evo šta rade. Čitav je dan cirkus po kući. Uvalio se u košaru u kojoj sveki drži svoje heklanje i zeza kučku.
Išli smo kombijem jer je Autić-Audić imao
nezgodaciju usveziglede moje malenkosti, ali o tome drugi put.
Pa je najljepši i najpametniji išao u radnoj
robi da prvo obavi posel, što hoće rijet da je doma spakovao paradne hlače,
košulju i par sandala za turnir. Jer se na turnirima treba fino obući, a ne doć
u rebatinkama i šporkim tenisicama.
Sve je to išlo kao podmazano, uzeo je kugle i
stol, počeo se zagrijavati, a ja ga onako sve gledam, i pucam od miline kako mi
je šesan, samo mi te sandale nisu bile jasne. Prvo znam da sam mu ih ja kupila,
i lijevom je to bilo potvrđeno, ali desna mi je brkala koncepciju.
Nikako ne štima. Prvo – nije glatka koža, nego
vražja. Drugo ima 2 kaiša viška. Treće peta nije zaobljena nego oštro
odsječena...
-Danu priđi da nešto vidim...
-A?
-Pa ti nisi normalan!
-Pa što, misliš da će neko obadat?
I ne vidi se...
-Ma vidim ja, grom te ubio!
I ajde u pauzi u đir po Splitu traži mu
cipele. Ali sam ga prije natjerala da obuje one šporke tenisice. Bolje i to
nego da hoda okolo uparađen i sa dvije različite sandale na nogama.
Osto je igrat s nekim namćorastim tipom, a ja do rive,
sjedala na onome izvrnutom kamenju, uživala u cvijeću posađenom kraj klupa...
Lijepo brate, ali smrdi ko pešta.
I popila sam kahvu sa mojom Selmicom i XVII,
ispričale se, ismijale, slikale... Samo mi je žao što Lastu nisam uspjela
ujitit, ali doći će i to jednom. Sletiti će negdje :)
Uh, ovo oko audija mi je poznato... Neka se ne ponovi, bolje za cjelokupno čovječanstvo. Ako smijem reći, ne vide mi se krajevi redova zbog ove kolone desno. Ne znam je li to do mog kompjutera greška ili nešto drugo. Do viđenja! :)
- Pokaži mi kvačilo... kočnicu... sad gas...
Aha, ajde ubaci u prvu, spusti ručnu, polaaaaako kumplung, aj vozi sad...
I vozala se Samba. Jadna ona Škoda. Prvo je
skakala, pa se gasila, pa stenjala, cvilila...
Onda je Samba naučila lijepo lagano kočiti i
prebacivati brzine, pa smo se malko vozali uzbrdo i nizbrdo. Taman sam počela
uživati u svih 20 na sat, kad :
-Ajde super, danas idemo malo na
cestu. – reče mi instruktor pomno brišući naočale.
-Ajoj!-
-Ništa 'ajoj', svaki dan učimo
nešto novo. Ajde kreni fino, pusti ručnu, taaaako...
I onda mi je u susret došao VEEEEELIKIautobus. I sve sam ja ispritiskala. I kočnicu
i kvačilo i gas i žmigavce i svijetla. I brisače za svaki slučaj. A ono jada od
Škode je prvo đipnulo poput bijesna jarca a tada se jasno, ugasila. Zaronila
sam u volan i čelom pritisla sirenu.
- Što ti je? – čulo se negdje ispod sjedala, -Alo?!
Do sad si bila normalna! - izbečio se raščupan instruktor pipkajući za
naočalama.
- Nećemo se plašiti drugih auta! Ajmo ponovo.
U prvu...
Ma ne bojim se ja drugih auta, nego onoga što
bi im ja mogla napraviti. Primjetila sam kako me sa strahopoštovanjem gledaju.
Ili je to ipak bio samo strah... ma nema veze, bitno da ja vozim. Duplo brže
danas. Punih 40 na sat. Aha.
I još nešto : ko se ruga – poseru ga. Eto vam
sad.
hi-hi, odmah se sjetim sebe, čika instruktor me već na 7om satu natjero na magistralu. ajoj, gdje mu pamet bješe. ne zna se ko je koga grčevitije držo. ja volan il´volan mene ;0)
mister S (velki nakon-vratio se ja biljaru) te je već trebao naučiti mijenjati brzine hehehe.(moja prva vožnja je bila isključivo lijevom stranom,a nis bil pjan)
arsene... kod S je automatik - sam prelazi na višu brzinu samo ga ja onda moram stić :))) (prostačino jedna :))) malo što si ti šporkaćun, nego moram i ja lajat onda... goce, ne o9dsajem ja lako (Na žals sh stalh na cesti
ah, polako sad pa niko se nije naučen rodio, ne?
uzgred...svako je to imao prvi put kad je seo u kola i ušao u saobraćaj...samo se opusti i znaj da nisi jedina...polako, sve će to doći na svoje...bar ti ja želim da tako bude...kisssssss
moj pokojni instruktor je rekao: drži ruke na upravljaču kao na satu da je 10 i 10 i SVE ŠTO DRŽIŠ U RUCI DRŽI ČVRSTO pa makar je to i upravljač... možda ti pomogne pri obuci...
Uskoro ćemo te vidjeti samostalno na cesti s vozačkom u novčaniku!
